Ja neznam za srecu, otkad tebe nema

I sve mi je pusto, nizačim ne marim

U pesmi i vinu, ja utehu tražim

Usamljen i slomljen, ja patim i venem

I ništa ne može, bol da mi ublaži

I danju i nocu, kud bilo da krenem

Srce nju doziva, i nju samo traži

Šta utehu može, bolnoj duši dati

Kad je ona puna, čemera i jada

I kad jedno srce, sazna da ne može

Nikad više dargoj, da se opet nada

Mislio sam da me voliš

I da meni sva pripadaš

Prevari se ja u tebe

Nisi mogla da sačekaš

Da se tebi vartim mila

Da te ljubim ko ranije

Dok si samo moja bila

Šta da mislim ja o tebi

Kad pogazi ljubav našu

Kad mi srce sasvim slomi

Opet sam sam

Život je prazan bez tebe

Bez tvoje ljubavi znaj

Tražim te svud

lik tvoj sanjam u noći

Zar moraš takva da budeš

Vrati se meni

bez tebe prazan je moj dom

Jer našu ljubav i sreću

Ti si proleće, moga života,

svaka je druga, nevažna žena

Jer nema pogled, jer nema osmeh,

Ne želim drugu, ako me voliš,

jer suze tvoje, nisu za mene

Šta će mi novac, šta će mi slava,

Ja živim sad, životom novim,

nek tuga moja, brzo uvene.

Govorim svima, nek svi sad znaju,

sreću sam našao, kraj moje Nene.

Tvoja je kosa, ko zrelo žito,

a osmeh čedni, neka te krasi

Pusti kraj tebe, i lika tvoga,