Rekli su o Kvaki

Šta su o Kvaki rekle njegove kolege, javne ličnosti, prijatelji, poznanici ...
Tekstovi u kojima se pominje ime Bore Spužić Kvake i njegove pesme ...

(Strana ažurirana 04.05.2011.)


Izvor: Online VIJESTI od 27.09.2011.

Dragan Koprivica


Snežanu Đurišić slušao sam decenijama i ona je, bez pretjerivanja kraljica narodne muzike

Inače, moj omiljeni pjevač je Bora Spužić Kvaka, pa mi mnogi kažu da se to prepoznaje i u mojim pjesmama jer imamo sličnu boju glasa. Upravo su Bora i Snežana, kada je moj muzički kreativni opus u pitanju, ostavili traga", priča Koprivica. Veoma je zadovoljan kako su prošla prva dva njegova singla.

 


 
Deo teksta o iz članka u TV Novostima iz 1976 godine...

Miodrag Todorović - KRNJEVAC

Volim pevače koji imaju lepu i toplu boju glasa. Ne volim urlatore kakvih sada ima dosta i koji česdto postaju i veoma popularni. Čudno, ali izgleda da publika sada više ceni eksployivne tenore, koji više viču, a manje pevaju.

Meni nekako više prijaju glasovi kakve su imali, na primer Vule jevtić i Nikola Kolaković.

Od mlađih pevača i sada aktuelnih interpretatora dopada mi se Dobrivoje Topalović. Zatim,
Kvaka ima specifičan glas koji mi se sviđa. Njegova pesma "Dođi, ublaži bol srca mog" je jedna od onih dobrih kafanskih, sa puno derta i meraka.

Deo teksta o harmonikašu Draganu Aleksandriću, preuzet sa sajta  http://muzikaharmonike.com

Dragan Aleksandrić - pionir folk zvuka ili novokomponovane muzike, kako li je već zovu.

     Narodnu muziku su upropastili rokeri, koji su se u nju uvukli preko takozvanih balada. Onda su poceli da pisu sve banalnije tekstove i tako skrnavili nas melos.
Ja nisam hteo da ucestvujem u tom eksperimentu.

     A Dragan Aleksandrić je čovek koji je bio inovator kad to niko nije bio.Narodnjaci pre i posle njega su dva različita padeža. Nekada je narodna muzika govorila samo o zelenim livadama, bosonogim seljančicama, stadima ovaca i bila je odbojna za mladje naraštaje. U gradu se to mnogo manje slušalo nego po unutrašnjosti, gradska deca su mislila za osobe koje slušaju tu muziku da su staromodnih shvatanja. Sve današnje face koje su glavni autori melodija i aranžmana učili su na Aleksandrićevim pesmama kako se to radi ili su prolili mnogo znoja po kafanama svirajući njegove hitove.

     Četiri čoveka su privukla mlade narodnoj muzici, jer su njihove pesme odudarale od stereotipa i prosečni mladji stanovnik urbane sredine je mogao da se pronadje u njima i da se poistoveti sa tim pesmama.To su
Šaban Šaulić, Muharem Serbezovski,
Bora Spužić Kvaka i Toma Zdravkovic. Prva dvojica su imali u pesmama rumba i orijental ritam, ovaj treći bio je pevač tugovanki, a četvrti je prvi uneo motive Španije i Grčke.

     Medjutim, nedostajao je čovek koji će biti kompletna muzička ličnost: instrumentalista, kompozitor, aranžer, šef orkestra koji će za sobom povući mnogo pevača.
Čovek koji će stvoriti novi zvuk i dati novi šarm narodnoj muzici.
Aleksandrić je bio sve to, čak je i tekstove pisao.

Balkanmedia Reportaža
Sa umetnickim imenom – brži uspeh na estradi

Autor:  Draško Aćimović, Izvor:  Balkanmedia

     U interesu karijere i u želji da ih publika brzo i lako zapamti, mnogi estradni izvodjaci odrekli su se svojih pravih imena i uzeli nova umeticka, efektnija i atraktivnija. Ali, pocnimo redom. Pravo ime legende domace zabavne muzike Lole Novakovic je Zorana Novakovic, a njenog kolege Lea Martina Milos Jovic. Velibor Spužic je ime preminulog Bore Spužca Kvake, Mirko Pacin je sebi dao ime Baja Mali Knidnža, Snežana Beric je Ekstra Nena, dok je Behljulj Behljulji skratio ime i prezime u Beki Bekic. Rada Ad?ic je Dara Bubamara, Antonije Pusic je Rambo Amadeus, Aleksandar Vuksanovic - Aca Lukas, Amir (doskora i Nikola) Resic - Nino, Slavomir Nedeljkovic - Slavko Banjac, Gazmen Djogaj - Gagi iz grupe "Fanky G", Igor Todorovic -Dr Iggy, Sonja Mitrovic - Hani, Funta Luga je izvorno vlasko ime Izvorinke Milosevic, Hamit Djogaj- Djole Djogani, Nikola Kostic-Lee Man, Cedomir Rajacic Ceda Cvorak iz grupe "Luna", Zilha Barjaktarevic - Silvana Armenulic, Leposava Musovic- Lepa Lukic, Milica Ostojic-Mica Trofrtaljka, Goran Dimitrijadis je Dima, a Nadežda Polic Ana Bekuta koja kaže: “Kod mene je jednostavno mnogo brže "upalilo" ime Ana Bekuta, zbog koga sam na pocetku karijere dala i naziv svom pratecem ansamblu "Anabe". Kada je u pitanju vlastiti imidž moras o svemu da mislis.”
 
    Kvaka kao Pele
    Jos je sredinom sedamdesetih godina
Bora Spužic Kvaka objasnjavao pomodarski trend menjanja imena i stvaranja nadimaka: “Znao sam da imam ime neprilagodjeno zakonima sou biznisa. Mnogi i danas ne znaju ko je Edison Orantes Don Nasimento, a to je pravo ime najboljeg fudbalera sveta svih vremena Pelea. Kad su Brazilci njegovo predugo ime skratili u Pele, znala ga je cela planeta.
     Tako je i sa mnom. Kao Kvaku su me brzo upamtili, tako da me ni moji najbliži nisu zvali krstenim imenom Velibor!

ZABORAVLjENE JUGO-ZVEZDE NA PUTU OD SLAVE DO BEDE (3)

      Autor: Jelena JELOVAC
      Izvor:
www.vesti-online.com
 
     14.07.2010. - Predrag Živković Tozovac i danas pamti kakvu mu je "zvrčku" namestio kolega Bora Spužić Kvaka, kada je na koncertu u Minhenu ubedio voditelja da ga najavi pre čuvenog pevača. Uzeo je mikrofon i počeo da peva Tozovčevu pesmu "Iz Krajine lepa Vlajna" i sa prvim stihovima digao svih 3.000 ljudi na noge. Samo se okrenuo i doviknuo kolegi:
- Gledaj, bre, Tozo, da vidiš šta radi bata Kvale! Ne mo'š ti ko ja. Ja kad pevam, imam astmu, a to publika voli.
Znao je Kvaka da se našali i na sopstveni račun, pa je često govorio: "Završio sam sve kafanske škole, a u osnovi sam pokvaren!". E, taj bata-Kvale, čuveni Kvaka, koga su zvali "pevač sa dušom" i "doktor za štimung", umro je 8. marta 2002. godine u Požarevcu, zaboravljen od svih i u neviđenoj bedi!

    
Velibor Spužić Kvaka rođen je 10. novembra 1934. u selu Orahovac, na Kosovu, kao peto od šestoro dece Todora i Olge. Porodica je 1941. godine morala da se odseli sa Kosova. Nastanili su se u Ćićevcu, kod Kruševca. Od mladosti Bora muči muku sa zdavljem. Bio je slep celu jednu godinu, a zatim je u dečjoj igri, penjući se na drvo, pao i iščašio kuk. Leva noga mu je ostala kraća. Mnogo godina kasnije, Kvaka je izjavio da je samo na jednom koncertu, negde u Bosni, čuo iz publike pogrdne reči na račun svog hendikepa. Sledeća pesma koju je otpevao na tom nastupu bila je "Nesrećno detinjstvo", nakon čega je publika aplaudirala sa suzama u očima.
     Kako nije mogao lako da se kreće, Kvaka, koga je tako prozvao drug, jer je još kao dečak važio za velikog mangupa, počeo je sedeći da vežba harmoniku i peva, uglavnom meksikanske pesme. Očeva plata sitnog činovnika u poreskoj upravi nije bila dovoljna za celu porodicu. Zato Kvaka 1952. godine napušta školu i sklapa ugovor koji danas izgleda kao scena iz filma. U kafani "Dunav" u Velikom Gradištu kupuju mu harmoniku, ali pod jednim uslovom - da je otplati sviranjem! Godinama kasnije, prisećajući se tih vremena, reći će: "Ja sam čovek sa dva fakulteta. Oba sam stekao u kafani. Diplomirao sam psihologiju i muzičku akademiju. Prvu diplomu čuvam u srcu i očima, a onu drugu u glasu. Tako ne može niko da mi ih ukrade".
     Za Boru su govorili da je pevač sa dušom. Pred njim je "oružje položila" i Tereza Kesovija. Ostala je zabeležena njena izjava: "Svi mi, pevači zabavnih i narodnih pesama, pevamo sa manje ili više uspeha, ali Kvaka peva sa toliko duše da posle njegovog nastupa mi ostali nemamo šta da tražimo".
     U Sarajevu su znali da kažu: "Tito, pa Kvaka", a fizički hendikep ga nije omeo da 1969. godine bude proglašen za muškarca godine ili da bude član predsedništva Bokserskog kluba Mačva u Šapcu. Bio je borac sve dok ga bolest nije pokosila. A onda su ga svi zaboravili. Kao da je znao kakav ga kraj čeka govorio je: "Ja moram da budem nesrećan. Moje pesme su tužne, jer ih pevam iz srca. I šta će se dogoditi kad jednom postanem srećan i vedar?!"

Estrada u ponoru: Slavni u bedi!

http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/


     03.10.2010. - Dugačak je spisak poznatih Srba koji su starost dočekali u siromaštvu. Neki od njih, kao Eva Ras, učestvuju u rijalitijima, a mnogi su završili kao socijalni slučajevi i beskućnici...

     Danas je malo onih koji se sećaju čuvene folk zvezde
Bore Spužića Kvake, iako su njegove pesme i danas slušane. Ovaj pevač i harmonikaš, koji je u svojim pesmama doticao najdublje ponore ljudskih života i sudbina, kao da je predvideo svoju. Kritičari su njegov glas upoređivali sa Šarlom Aznavurom. Kvaka je živeo kao Džoni Keš, a umro kao Alija Sirotanović.

Borisa Bizetić - Večiti romantičar
iz intervjua estradnom magazinu Balkan media

http://www.balkanmedia.com/magazin/


S obzirom na to da ste već sugo u muzičkim vodama, ko su prema vašem mišljenju, naši najbolji pevači?

Boris Bizetić:
    
Umesto pop, kod nas su zastupljeniji folk pevači. Ima 10-ak pevača svetskog formata, koji pevaju narodnjake poput Šabana Šaulića, Cuneta Gojkovića, Ane Bekute, Marinka Rokvića, Lepe Lukić... To govorim sa pozicije nekoga ko se razume u muziku. Međutim, kao slušalac volim narodnjake poput Tome Zdravkovića, Kvake, Tozovca, Lepe Lukić, Silvane Armenulić, koji su pokrenuli razmišljanje o narodnoj muzici. Kasnih 70-ih i 80-ih godina nastupio je novi stil, a za devedesete tvrdim da je nastao pravi pakao sa stilovima i pravcima, koji su se izmešali. Što se tiče stranih pevača, rado slušam Frenka Sinatru i Dina Martina. Naš dom je diskofilska kuća u kojoj imamo muziku iz celog sveta. Ponosan sam na svoju zbirku diskova i ploča kojih je preko 6.000.


Zorica Brunclik -  Moje ime se ne zaboravlja  

Izvor: www.vesti-online.com/Scena/Estrada/

     11. 03. 2010. Posle deset godina problema zbog političkog angažovanja '90-ih godina Zorica Brunclik (55) se ponovo vratila u estradni vrh. Tokom bogate višedecenijske karijere prodala je 15 miliona primeraka ploča, dobila je brojna priznanja, ali i postala diplomirani ekonomista.
Zorica Brunclik

     Bora Spužić Kvaka mi je pomogao da počnem da pevam. Moja baka se družila sa njegovom majkom, pa sam išla kod njega kući i pomagala njegovoj ćerki da uči. Sećam se, imala sam 12 godina kada me je čuo kako pevušim i predložio da posle osnovne škole postanem pevačica. Bila sam siromašna i kupovao mi je garderobu, a još pamtim pantalone od đavolje kože koje sam dobila od njega - priseća se Zorica.

     Pevačica je postala sa 15 godina i njena majka Zlatija morala je da potpiše odobrenje da njena maloletna ćerka može da peva. Tri godine nastupala je sa braćom Karić.
     - U Požarevcu me je čuo Novica Urošević i zahvaljujući njemu snimila sam prvu ploču "Ne daj da nas rastave", koja je prodata u rekordnih 470.000 primeraka.
Sećam se, kad sam snimala tu ploču u Radio Beogradu, pokojni Mića Đorđević me pita kako se prezivam. Ja kažem, a on će na to da je moje prezime očajno za ploču, nego da napiše Popović, kako je mamino devojačko prezime.
     Uhvatim ga za ruku i kažem: Kada budete jednom zapamtili moje prezime, nikada ga nećete zaboraviti. I tako je i bilo

 



Na sajtu: Rečnik slogana Vukajlija.com za Boru Spužić Kvaku stoji:

Najveći i neponovljivi bluzer srpskog folka.
Pjevač i harmonikaš koji je u svojim pjesmama doticao najdublje ponore ljudskih života i sudbina. Boem koji je živio svoje pjesme.
Pjevao kao Šarl Aznavur, živio kao Džoni Keš, a umro kao Alija Sirotanović.
 


Prica o pogubnosti (ne) slusanja "KVAKE" za fakultetski obrazovane dijevojke :))

     
Izvor: http://damir071.blogger.ba/arhiva/2007/11

Velibor(Bora) Spuzic zvani "KVAKA" rodjen 10.11.1934. u mjestu Orahovce na Kosovu od oca Todora i majke Olge kao jedno od 6-oro djece bla bla bla... 1969 je u tadasnjem listu "CIK" koji je poznat po pionirskim koracima objavljivanja slika gologuzih treba proglasen za "muskarca godine"... Cak ga je i Tereza Kesovija stovala i u superlativima se izrazavala o njemu mada su dijametralno suprotnih muzickih pravaca... jedini on je bio ozbiljna konkurencija u tamanjenju maligana najvecem boemu ex-yuge Tomi...cotao je jer je k'o dijete pao s drveta i iscasio kuk pa mu je ostala kraca noga... preminuo je (pokoj mu dusi) 08.marta.2002 u Pozarevcu...

Svi ljubitelji aksamluka i kafane znaju o kome je rijec i barem su nekoliko puta horski pjevali koju KVAKINU pjesmu... nema to nikakve veze sa socijalnim statusom ili brojem diploma,kolicinom procitanih knjiga ili necim slicnim jer su i prof dr-i poklonici kafane i kvakinog opusa...

Dernek je dosegao onu tacku gdje su svi "dobri" nasmijani i pod gasom gdje pocinju zeze i podjebavanja nakon prvobitne ukocenosti i uzdrzanosti... ogroman stan cuge potocima...mezetluka... svega za kvalitetan dernek 15-tak ljudi urbane proviniencije nakon trakavica i laganica za zenske usi dolazi na red narodna kao logican slijed  na 99% derneka u Sa... Ona je tu s momkom... momak je urban lik... kultura stroga... ali je pod "kruska influenz" i voli covjek naku KVAKINU pjesmu... na njenu nesrecu on je u blizini linije i bira samo KVAKIN opus... nikome to ne smeta jer se popilo i on taman "lijeze" na svu tu atmosferu k'o zmaj...

Ona je magistrirala u Londonu...zivjela tamo neko vrijeme...tamo se valjda derneci uz operske arije i bumbarov let... zato se osjeca pozvanom da reaguje... nakon nekoliko kvakinih ona demonstrativno ustaje i obraca se njemu slusaj XY (XY je ime tadasnjeg decka): "ili ja ili KVAKA?" glas joj je usplahiren i sav piskutav... On nije ni trepnuo... posmatrao je nekoliko sekundi... dilema kratko traje...
 - KVAKA odgovori joj...
Ona histericno zatrazi kaput... ostatak raje vidjevsi da je sranje u toku stadose da je ubijedjuju da ostane da ce promijeniti i muziku ako treba... da ne kvari dernek da ovo da ono... On samo presijece i rece domacinu derneka : "molim te donesi dami kaput". Receno ucinjeno... dama je otisla... dernek i KVAKA su ostali...

Danas je On sretno ozenjen sa suprugom i dvoje divne djece... supruga ima diplomu mozda i jacu nego ova koja je u Sekspirovskom maniru dovela ga tada u dilemu...

Danas je ona jedna od 100 000 uspijesnih i obrazovanih zena u Sarajevu... sa strasno placenim radnim mijestom, stanom, autom... 10 godina starija od tog derneka... i SAMA naravno...

PS. Cisto sumnjam da njegova danasnja supruga slusa KVAKU...ali je bila dovoljno mudra da mu dozvoli da slusa Kvaku i da bude fini MUZ...



Vanja Bulić, časopis "BAZAR"

Dva velika pevača narodne muzike, ujedno i autora jer su komponovali i pisali reči, otišli su tiho, bez ušteđevine kojom bi obezbedili porodicu. To su Bora Spužić Kvaka i Toma Zdravković. Da je Toma živeo u nekoj pravno uređenoj zemlji, obezbedio bi, na osnovu tantijema, nekoliko generacija Zdravkovića. Elvis Prisli i Džon Lenon, iako su umrli pre nekoliko decenija, i dalje su na listama najplaćenijih muzičara jer na račune njihovih naslednika svakodnevno pristižu sredstva od autorskih prava.

Bora Spužić Kvaka koji je otpevao stihove "rastali se jednog dana, ispod grane jorgovana, sirotica od sirotana" kao da je tim stihovima ispisao svoju životnu priču: Otišao je kao puki siromah, rastavši se sa državom siroticom koja nije umela da poštuje čoveka koji je imao milionske tiraže, punio koncertne sale i tako ubirao prihod državi.

"Bora je bio veliki boem. Mada, mi na estradi reč "boem" koristimo najčešće kada opisujemo nekog ko uživa u piću. Bora je bio korak ispred takve konstatacije jer je bio invalid od rođenja koji se nije predavao i koji je život gutao svim čulima. Ali, kada je mogao najviše da pruži, jer je imao specifičnu interpretaciju i nastup, bolest ga je odvojila od estrade i vezala za postelju." - kaže Nikola Urošević, koji je često nastupao sa Borom Spužićem i na koncertima se uverio kakvu je harizmu imao Kvaka.



U vreme dok je bila moćna na estradno- političkoj sceni, Zorica Brunclik se založila da Bora Spužić dobije penziju. Ali, to je bilo nedovoljno za čoveka koji je mesečno odvajao veliki novac za skupe lekove. Kolege pevači su u Požarevcu priredili nekoliko koncerata a sav prihod je išao kao pomoć Bori. A da su mu davali samo delić od bakšiša koji su u kafanama dobijali pevajući Kvakine pesme... Umro je u Požarevcu usamljen ali ne i zaboravljen.

Vanja Bulić
"Bazar" 29.06.2007.

Tekst preuzet sa Foruma sajta: www.vladogeorgiev.com



Ivan Čolović - etnolog

Ivan Čolović (1938, Beograd), etnolog, naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU, prevodilac, pokretač i urednik "Biblioteke DžDž vek", dobitnik "Herderove nagrade" ...
    
Autor je knjige: ETNO - priče o muzici sveta na Internetu

Iz intervjua na temu: "Neka treća Srbija"  datom Radiju Slobodna Evropa, 17.12.2006.

RSE: A da li slušate tu muziku kao Ivan Čolović, koji se nekada odmara sa prijateljima?

ČOLOVIĆ: Prošao sam kroz nekoliko faza. Pre dvadesetak godina su mi bile omiljene neke novo-komponovane muzike. Moj omiljeni pevač iz tog vremena je bio Bora Spužić Kvaka. Kasnije sam zavoleo i neke druge muzike i neku drugi vrstu pesama, ali često puta je moj ukus u raskoraku sa maticom. Bolje da ne govorim dalje jer ne znam da li će mi mnogi oprostiti ovu simpatiju prema Kvaki.

http://www.slobodnaevropa.org/articleprint/2006/12/17/26fab42e-361a-4963-b920-afdcfdaaa1e1.html



Džej Ramadanovski
   
 Intervju listu BH-dani br.189. 23.03.2001.

DANI: Dosta pjevača, međutim, tvrdi da je kafana škola pjevanja i test za svakoga ko od toga hoće živjeti. Slažete li se s tim?

RAMADANOVSKI: Znaš šta, ja ne potcenjujem kafanu, taman posla. Mnoge velike zvezde su završavale karijeru u kafani, kao što je Toma Zdravković, kao što je Bora Spužić Kvaka. To su veliki umetnici i velika imena. Svi mi pevamo u kafani, ali ja pevam za lovu. Ne pada mi na pamet da pevam mesec dana u jednoj kafani, to je glupost. Ne kažem da je to glupost za druge ljude, to je njihov posao, kao što bih ja radio u fabrici ili bio autolakirer, što sam neko vreme zaista i bio. Bolje mi je, kad sam već postao zvezda, da gostujem dan, dva, tri, uzmem lovu i vratim se kući. A prije, da pevam mesečno u kafani za platu i bakšiš, nije mi bio cilj. U to vreme se mnogo manje radilo, a bilo je mnogo više love.
    
http://www.bhdani.com/arhiva/198/t19805.shtml



Z
orica Brunclik - Kvaka mi je pomogao

Zoričina baka se družila sa majkom Bore Spužića Kvake, pa je tako i ona ulazila u njihovu kuću i pomagala Borinoj ćerki, kojoj škola baš nija išla, oko domaćeg.

-Bila sam odličan đak. Ja njoj pomognem i usput se dobro najedem. Živo se sećam, imala sam tada dvanaest godina, kako nas je Bora obe doveo u Beograd i obukao od glave do pete. Meni je kupio isto što i svojoj ćerki. Najviše su mi se svidele pantalone od đavolje kože.

Kvaka je čuo Zoricu kako pevuši dok uči sa njegovom ćerkom i, znajući situaciju u njenoj porodici, predložio je: "Ajde, kad završiš osmi razred, da ja tebe odvedem u Beogradsku estradu, da ti ideš u pevačice, da zaradiš i za sebe i da izdržavaš tvoje."

Održao je obećanje. Desilo se da je, kad je odveo Zoricu u Estradu, Karićima trebala pevačica jer je dotadašnja, Hafa, otišla na porodiljsko bolovanje.

- Kako sam ja imala samo petnaest godina, mama je morala da potpiše da me pušta. Kvaka joj kaže da se ništa ne sekira, da ja idem u poštenu porodicu, on garantuje. I tako ja sa njima odem u hotel u Zenicu da pevam. Karići su imali pravi šou-program sa izvrsnim pevačem i pevačicom Bugarkom koja je i igrla, a ja sam imala repertoar od deset pesama koje je Sreten davao gostima da izaberu koju hoće da slušaju.

Posle dva meseca Zorica je došla kući i sa majkom otišla u banku da podigne svoje dve plate. Na računu je bilo ukupno 400.000 dinara, što je bilo pet puta više od ukupnih mesečnih primanja njene porodice. Zlatija nije mogla da veruje da joj je ćerka samo od pevanja dobila toliki novac pa ju je pravo iz banke povela u policiju kod inspektora Žike koji je često Zoricu tražio kad od mame bez njenog znanja ode kod oca, pa posle na isti način kod bake ili tetke. Žika je na jedvite jade ubedio Zlatiju da je Zorica taj novac zaradila potpuno pošteno i legalno, onako kako je predviđeno ugovorom.

-Kažem ja njoj: Jesu li to moje pare? Jesu, kaže ona. E, sad ćemo lepo za sve pare da kupimo hranu. Tek se bila otvorila slovenačka robna kuća u Smederevu i nas dve odemo tamo. Došle smo kući sa dva taksija. Na slavski sto smo izvadile sve što smo kupile. Kažem braći: "Sad ćemo da jedemo dok ne popadamo." Na kraju nam se stvarno smučilo. Od sledeće dve plate sam ih sve obukla. Tada smo prvi put spavali u pidžamama.

Sa Karićima je pevala godinu, dok se Hafa nije vratila, po restoranima i hotelima, ukupno tri godine. U Požarevcu ju je čuo Novica Urošević i Zorica snima prvu ploču za PGP na kojoj je bila i pesma "Ne daj da nas rastave". U međuvremenu se zaljubila i rodila Mariju.

-Kad sam snimala ploču u Radio Beogradu, pokojni Mića Đorđević me pita kako se prezivam. Ja kažem, a on će na to da je moje prezime očajno za ploču nego da napiše Popović, kako je mamino devojačko prezime. Uhvatim ga za ruku i kažem: kada budete jednom zapamtili moje prezime, nikada ga nećete zaboraviti. I tako je i bilo.

Da li zbog prezimena ili nečeg drugog tek od snimanja do izdavanja ploče prošlo je godinu dana. Da se nešto krupno iza brda valja, Zorica je prvi put naslutila kada je Zvonka Bogdana menjala mesec dana u beogradskom hotelu "Union" u vreme matura i kada su klinci tražili da im peva "Ne daj da nas rastave", a ona isprva izvrdavala, govoreći da ne zna tu pesmu, misleći da je zafrkavaju. Ali kad je jedne nedelje potom na Radio Šapcu, u emisiji "Pozdrave i želje", ta pesma puštana četrdeset puta, istog trenutka je zapucala u PGP, pravo kod Lidije Habić, direktorke propagande.

-Od svih ploča koje sam snimila, a ne znam koliki je to broj, ja pamtim broj samo te prve. Bez predstavljanja, jer sam mislila da Lidiji moje ime ništa ne znači, zamolila sam je da proveri šta se dešava sa pločom broj 10.254. Kad sam na njeno insistiranje konačno rekla ime i prezime, ona je skočila i vrisnula: "Pa gde si ti, dete, dosad?! Ne možemo da te nađemo! Ti si naša nova zvezda!"

Ta prva Zoričina ploča je prodata u 470.000 primeraka. Do ove poslednje sa naslovnom numerom "Rođendana dva", koju je nedavno izdala "Gold produkcija", i kojom obeležava tri decenije pevačke karijere, nosači zvuka sa njenim vokalom prodati su u više od petnaest miliona primeraka.

VRATI NA NASLOVNU STRANU

 

Deo iz članka objvljenog u "Ilustrovanoj politici" - ZORICA BRUNCLIK - OTVORENO O SEBI


08. Jun 2000.
Ko je ovaj čovek? Zorica Brunclik
    
...
Karijera
- "otkrio" ju je
Bora Spužić Kvaka 1969. s čijom kćerkom je išla u školu. Počela je da peva po kafanama, potom u hotelu "Metalurg" u Zenici. Ubrzo je zaradila majčinih deset plata i kako je sve uplaćeno na njen račun, majka je zabezeknuto rekla: "Sad prvo idemo kod ginekologa pa u SUP, nisi ti mogla pošteno da zaradiš toliko para". Ipak, sve je bilo regularno. Usledila je karijera duga 25 godina.
     ...
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/06/09/srpski/P00060807.shtm

Ruždija Lekić, automehaničar poznat po jedinstvenom načinu naplate svojih usluga pjevačima

PJEVAJ DA NE BI IŠAO PJEŠKE!

     Umjesto novca, Ruždija od estradnih zvijezda zahtjeva da mu svoje pjesme pjevaju "na uvce" ili mogu da idu pješke!
     Ruždija Lekić, automehaničar iz Banjaluke, jedan je od ljudi koji su, iako se ne bave estradom, imali prilike da sretnu veliki broj istaknutih estradnih umjetnika. Za to prije svega treba da se zahvali, kako kaže, geografskom položaju svoje radionice, koja se nalazi na magistralnom putu koji prolazi pored Banjaluke, te velikoj blizini dvije poznate kafane koje su nekada svakog vikenda dovodile pjevače sa svih strana one velike Jugoslavije. Od velikog broja više ili manje poznatih pjevača koji su silom prilika dolazili u njegovu automehaničarsku radnju,
Ruždija posebno izdvaja Boru Spužića Kvaku, Davorina Popovića, Zorana Kalezića, Halida Muslimovića, te Cuneta i Tozovca. Međutim, Ruždija je poznat po jedinstvenom načinu naplate svojih usluga: umjesto novca, pjevači su mu dužni pjevati svoje pjesme "na uvce" dok im popravlja automobil.
     Kako kaže, nije uvijek bilo lako sa zvijezdama dogovoriti ovakav aranžman:
"Uglavnom su u početku reagovali na sličan način: 'Zar ja, estradna zvijezda, da ti pjevam ovdje u radionici!?' Na to sam im ja odgovarao da slobodno odvezu automobil kod drugog majstora ako neće pjevati. Naravno, nakon kraćeg razgovora svi su pristajali na cijenu koju sam im predočio, a po obavljenom poslu smo redovno išli u moju kancelariju da "ovjerimo" uspješan posao kojom čašicom pića".
     Prvi estradni umjetnik koji mu je došao u radionicu bio je Meho Puzić koji je otpjevao "Pet stotina dana do povratka kući", pjesmu koja je Ruždiju podsjećala na vojničke dane. Za Davorina Popovića se sjeća da je pio samo viski "White Horse",
a najveći lafovi su bili Bora Spužić Kvaka i Zoran Kalezić. Osim toga, za Kvaku kaže da je mogao najviše da popije: "Jednom prilikom smo po obavljenom poslu Kvaka i ja pili cijelo poslijepodne, nakon čega smo zajedno otišli na njegov nastup, a poslije toga pili cijelu noć. Ujutru se Kvaka odvezao na novu gažu, a ja sam onakav nakon neprospavane noći otišao direktno na posao. Kad malo razmislim, Kvaka je bio definitivno najzabavniji od svih pjevača koji su mi dolazili".
     Poznate pjevačice mu nisu dolazile u radionicu, već su automobile dovozili njihovi pratioci, a one su ih čekale u kafanama ili hotelima. Međutim, dolazio mu je i veliki broj manje poznatih umjetnica, a ponekad je, priznaje, popravku vozila naplaćivao "u naturi".
"To sam radio dok sam bio mlad i bez porodice, što se kaže, mladost - ludost. Ne bih želio da spominjem neka imena, jer su mnoge od njih danas udate žene sa porodicom, želio bih da ostanem džentlmen. Ali mogu da vam kažem da je bilo stvarno lijepih trenutaka sa njima."
     Estradnjaci se nisu baš pokazali kao strpljivi ljudi, većina ih se nervozno šetkala (i pjevala) po radionici dok je Ruždija radio, ali su svi, i pored toga što su ispunili dogovor sa Ruždijom, ostavljali pozamašan bakšiš za kvalitetno i brzo urađen posao. Za današnje pjevačke zvijezde tvrdi da u profesionalnom smislu nisu ni blizu nekadašnjih vladara estrade, te da je pjevanje kao zanimanje devalviralo, da pjevači nisu više cijenjeni kao što je to nekad bio slučaj.
"Pravo da vam kažem, za većinu ovih novih pjevača ne znam ni kako izgledaju, ali se tu bolje snalaze moji sinovi Kemal i Muris, koji sada zajedno sa mnom rade u radionici. Planiram da ovaj posao i radionicu ostavim njima, a nadam se da će oni nastaviti moju tradiciju."
   
 http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje=2&broj=349&clanak=3232
 


     Jakovljevic Zoran ,,MANIJAK''
     Rodjen u zimu 1962 u Valjevu, prelepom gradu podno Divcibara. Tu sam proveo svoje detinjstvo, zavrsio osnovnu i srednju skolu i zapoceo karijeru muzicara. Dolaskom iz vojske gde sam u vojnom orkestru svirao bubnjeve, osnovao sam svoju grupu. Sticajem okolnosti ostajem bez pevaca, pa sam poceo da pevam.
     Vrlo brzo sam postao cenjen i omiljen kako kod kolega pevaca amatera tako i profesionalaca koji su tada bili zvezde nase estrade: Toma Zdravkovic, Lepa Lukic, Milance Radosavljevic, Savo Radusinovic, Seki Turkovic i drugi.
     Bora Spuzic - Kvaka me je uzeo kod sebe u orkestar i sa njim sam proveo pet godina, svirajuci i pevajuci po celoj Jugoslaviji.
     Sa turneje po Nemackoj sam se vratio 1984 a odmah zatim ozenio i dobio sina Milana. U Hrvatsku, tacnije Drnis kod Knina odlazim 1988 i ostajem do pocetka rata i to su jedni od naj lepsih trenutaka u karijeri.
     Put me vodi u Bec gde ostajem do 1993 godine da bi po povratku u Valjevo otvorio jedan od naj boljih kaficau tom delu Srbije, Z A M (zabavlja vas manijak).Sa Acom Lukasom odlazim svako leto za Budvu gde pevam u jednom nocnom klubu i upoznajem naj poznatije licnosti iz sveta politike, sporta i estrade.ponude za snimanje ploca stizu svakodnevno ali me to nije mnogo interesovalo jer sam u to vreme veoma dobro zaradjivao, vise nego 80 % YU estrade.
Muzikom se i dalje bavim koja mi je i naj veca ljubav posle moje dece: sina Milana i cerki bliznakinja: Mine i Marte.
     Hobi su mi putovanja po svetu, voznja motorom, fudbal, skijanje.
     Pozdrav svim mojim prijateljima sirom sveta.
Manijak

     http://www.manijak.de/O-meni.htm


BORA SPUŽIĆ KVAKA, o sebi:
     "I danas postoje ljudi koji znaju sve tekstove mojih pesama napamet, a ja ih nikada nisam znao. Moj pobratim Era Kvaka iz Klenja kod Šapca restoran je preregistrovao u ime 'Kvaka'. On čuva sve moje isečke iz novina, a ja nemam. 
     Gvozden Marković iz Popovca kod Paraćina je iz ljubavi prema mojoj pesmi redovnim administrativnim putem svoje ime promenio u Bora Spužić Kvaka. Tako mu sad piše u ličnoj karti."

     ("Sabor")    Juni 2000.


Predrag Živković Tozovac

Bio je čovek vica i štosa, stalno smo se peckali

     Sa Kvakom sam se najviše družio kada smo dve godine zajedno radili preko Beogradske estrade, a otprilike smo nas dvojica zajedno i počinjali. I obojica iz jedne velike sirotinje kratali. I iz kafame! - kaže Predrag Živković Tozovac.
     -Žao mi je što je tako završio. Ali u suštini, proživeo je mnogo lep život, dok je bio izuzetno popularan. Zarađivao je predobro, a šta je radio sa parama to je njegova stvar. A, sobzirom kako mi na estradi živimo, kako se i koliko trošimo, tih njegovih 67-68 godina, koliko je živeo, to je kao 100 godina normalnog života.
     -Bio je čobek vica i štosa, pa smo se uvek šalili, pokušavali da jedan drugom nešto namestimo. Jednom je u Domu sindikata pevao pre mene, pa su ga zvali na bis više puta, a ja sam morao da čekam. I čekam dok on sve biseve ne potroši, pa da izađem. Ali kad je imao zadnji bis, on zapeva moju pesmu Vlajna. I sav srećan je bio misleći da me zeznuo, a ja ga poljubim, uzmem mikrofon i kažem: "A sad ćete, dragi moji, čuti kako se stvarno peva Vlajna!" Eto tako smi mi stalno jedan drugog nešto peckali...

     Po drugoj verziji ove priče, ili njenom nastavku, koji se desio u Minhenu, Kvaka je namestio da ga voditelj prozove pre Tozovca i zapevao Vlajnu. Dok je još trajalo frenetično oduševljenje i aplauz publike, okrenuo se Tozovcu i rekao: "Gledaj bre, Tozo, kako to radi bata Kvale! Ne možeš ti kao ja. Kad pevam, imam astmu, a to publika voli!"

                 Tekst: NEDELJNI TELEGRAF - 20.03.2002.


     Omot LP ploče P. Živkovića -Tozovca "Najveci miraz je ljubav"  iz 1982.godine na čijem unutrašnjim delu se našla i njegova zajednička fotografija sa Borom Spužićem-Kvakom i Safetom Isovićem.

 


Mira Vasiljević

Rekao mi je: Ti si ženski Kvaka

     Bila sam ekskluzivac Beogradske estrade, kao i Kvaka, pa smo zajedno išli na turneje, obilazili gradove - kaže Mira Vasiljević
     -Imao je promukao i specifičan glas, i znao je da takne u dušu...  Svaki put kada je pevao ja bih stajala iza zavese, slušala i plakala. Znao je baš da donesepesmu i da vas dirne u dušu.
     -Sećam se da sam jedanput pevala pre njega u nekom malom mestu i da mi je tamošnja apotekarka predala cveće. A, znate šta je tada u malom mestu značilo apotekarka! I cela sala je skandirala: "Miro, Miro, volimo te Miro!" Posle toga nije lako nastaviti koncert, a meni Bora kaže: "Boga ti tvoga, sad ne znam šta da radim, moram nešto da izmislim, ti si ženski Kvaka! Nema mi druge, nego da skinem sako i da ga bacim!"

                 Tekst: NEDELJNI TELEGRAF - 20.03.2002.


Nedeljko Bilkić

Pevao je punim srcem i promuklim glasom

     Poznavao sam Kvaku dobro, kada smo zajedno bili na vrhuncu popularnosti. Bio je jako muzikalan, pevao je srcem, onim svojim promuklim glasom, ali punim duše.
     Prvi put sam ga sreo i upoznao u jednoj kafani u Bačkoj Palanci i već tada sam video koliko ga narod voli, da je morao da napravi karijeru. Vrlo brzo se to i desilo, kada ga je zapazio
Buca Jovanović i uzeo kod sebe, napravio mu nekoliko odličnih pesama.
     Posle se Kvaka koliko znam, povukao na vašare po Srbiji i na njima nastupao. To mu je možda i više odgovaralo, valjda zbog te njegove kendikepiranoati, pa nije hteo mnogo da putuje... - kaže Nedeljko Bilkić.
     Saznali smo još da je Kvaka jedno vreme imao svoj kombi i nosio sa sobom ozvučenje, harmoniku, klavijature. I onda, gde god stane, on to izmontira i peva.

                 Tekst: NEDELJNI TELEGRAF - 20.03.2002.


Milena Plavšić

Mogla sam tri dana da ga slušam i plačem

     Mnogo mi je žao Kvake, kao i svim kolegama koji su imali prilike da se sa njim druže i nastupaju - kaže Milena Plavšić.
     Sa Kvakom sam poslednji put nastupala negde 1993/94. godine u Nemačkoj, a posle sam pevala i na humanitarnom koncertu u Požarevcu krajem 1997, kada je prikupljan novac za njegovo lečenje. Nije bio zaboravljen od kolega, kako se pisalo i pričalo.
     Kvaku sam prvenstveno doživljvala kao sivnog kolegu, velikog pevača setnih pesama. Mogla sam tri dana da ga slušam i plačem. Imao je tako emotivan glas. Publika ga je mnogo volela.

                 Tekst: NEDELJNI TELEGRAF - 20.03.2002.

 


Safet Isović

Što si, pravdo, nepravedna?

     Jedan od Kvakinih iskrenih prijatelja, Safet Isović, sjetio se prijateljstva s "Bata Kvaletom":

     "Strašan pjevač, naša sinteza Raya Charlesa i Nat King Colea. Neprikosnoveni car kafana u Srbiji i dijelu istočne Bosne zbog univerzalnosti repertoara s jednakim uspjehom je pjevao romanse, sevdah, srbijansku, albansku, vranjanski sevdah. Savršeno je svirao harmoniku i ponekad bih poželio da me prati. Čini se da je on jedini pjevač koji je napravio bum a došao je direktno iz kafane.
     Prvi put je Kvaka na ozbiljnom koncertu nastupio u Domu sindikata 1968. godine i s pjesmom
Buce Jovanovića Pođimo u krčmu staru... napravio lom. Njegove pjesme, istina, imaju svu silu patetika, ali u njima ima sjajnih, svjetlucavih momenata koji čine da njegova muzika ne biva morbidnom. Iznimno duhovit i fizički okretan i pored fizičkog hendikepa, Bora Spužić je plijenio. Nezaboravan je skandal napravio u Münchenu kad je na koncertu pred 3.000 ljudi nekako ubijedio voditelja da ga najavi prije Predraga Živkovića Tozovca iako je bilo dogovoreno drugačije. Kvaka je krenuo pjevati Tozovčevu pjesmu Iz Krajine lepa Vlajna i odmah nakon prve strofe izazvao frenetično reagiranje publike. Samo se okrenuo i rekao: 'Gledaj, bre, Tozo, da vidiš šta radi Bata Kvale.' Tozovac je ostao u sjeni i naljutio se poslije toga, a Kvaka mu je rekao: 'Ne mo'š ti kao ja. Ja kad pevam, imam astmu, a to publika voli.'
     A znao se našaliti i na svoj račun. Govorio bi: "Ja sam završio sve kafanske škole, a u osnovi sam pokvaren." Nebrojene su pjesme koje je otpjevao sjajno. Danas negdje, bolestan, odbačen i bez ikakvih sredstava, tavori i čeka svoj kraj. Vjerovatno se sjeća svoje pjesme Kapetan potonulog broda. Istovremeno, oholi pirati prodaju desetine hiljada nosača zvuka s njegovim pjesmama, dok on od toga nema ništa. Za njega je ova nova "pravda" zaista nepravedna. Baš kao i u njegovoj pjesmi."

 Tekst: BiH dani - 12.01.2001.

 Kapetan potonulog broda

Pošao sam negde noćas bez pravca i cilja
u daljini neka munja sine
kiša spira prazne trotoare
tek proneki prolaznik promine

Nemirna senka moja u stopu me prati
pod mantilom hladne ruke grejem
vjetar kosu baca mi na čelo
noćas srce ljubavi bi htjelo

Možes li ove sate prespavati mirno
da li slutis šta se sa mnom zbiva
istinu ja nemam kom da kažem
koliko si za sve ovo kriva

Refren:
Ja sam noćas od svih zaboravljen
i od tebe koju sam voleo
jedini sam čovjek što ulicom hoda
ja sam kapetan potonulog broda

 

     U gornjrm tekstu Safet Isovic pominje ovu  pesmu kao Kvakinu.  Da li je Kvaka ikada snimio ovu pesmu, ili je bio zapamćen po njenoj interpretaciji?
    
Znam da su ovu pesmu snimili Zoran Jovanović i Rizo Hamidović.

 

r.zoran@sbb.rs

 


Tereza Kesovija

     "Svi mi, pevači zabavnih i narodnih pesama, pevamo sa manje ili više uspeha, ali Kvaka peva sa toliko duše da posle njegovog nastupa mi ostali nemamo šta da tražimo".


Rade Mumin, dugogodišnji direktor Beogradske estrade

     "Kvaka je Jugoslovenski Tom Džons, a Američki Rej Čarls. Gde god se pojavi, moji pevači imaju tremu i zato mora uvek poslednji da peva".


NAZAD