Tekst iz dnevnog lista BLIC od 19. januara 2002.
Čuveni pevač Bora Spužić Kvaka leži bolestan i zaboravljen u kući u Požarevcu, o njemu brine samo supruga Ranka i po neko od kolega.
SAMO DA JE SRCU MIRA
Hanka Paldum, kad je čula da je bolestan, odvela ga je u Sarajevo na lečenje o svom trošku
Bio je neverovatno omiljen. I kod kolega i kod publike. Uz pokojnog Tomu Zdravkovića, Bora Spužić Kvaka, važio je za najvećeg boema u istoriji naše narodne nuzike. Uz njegove pesme mnoge lične drame bivale su lakše. Pevao je samo ono što je proizilazilo iz njega samog. Otuda i ovaj paradoks-pesmom je isceljivao druge, a sam je pre četiri godine doživeo nesreću. Moždani udar oduzeo mu je desnu stranu tela i moć govora. A, mnogi koje je u životu zadužio, danas su ga zaboravili. I, gde je Kvaka danas?
Na kapiji male prizemne kuće u ulici Lole Ribara 17 u Požarevcu, raširenih ruku i sa osmehom dočekuje nas Kvakina supruga Ranka.
U spavaćoj sobi leži živa legenda, nepokretan i zaboravljen.
Pozdravlja nas uz veliki napor.
Je l' čujete kako već bolje priča? Ljubav moja. Već bi on meni sam hodao, da u novembru nije opet pao i slomio i ovu desnu nogu. A, taman mu je zarasla ova leva, koju je slomio posle šloga usled epi napada" - kaže nam Ranka, dok joj pomažemo da ga prenese do kauča u dnevnoj sobi.
-Eto, a taman mu je bilo bolje posle lečenja u Sarajevu. Zamislite, Hanka Paldum je čula da je Kvaka teško bolestan, došla žena, isplakala se kad je videla mog Boru i rekla "Pakujte se, vodim vas u Sarajevo". Tako i bi. Dva i po meseca ostali smo u njenoj kući. Vozila je Boru dva puta dnevno na terapije kod doktorke Jasmine Mujkanović-Hrustanović, inače sestre gradonačelnice Beograda. Lečenje košta 7.000 maraka. Sve je to Hanka sama finansirala. Bog joj pomogao, njeno dobro nikada ne možemo da zaboravimo. Kada smo se vratili, moj Bora je pošeo sam, iz pomoć šetalice da hoda. Doktorka je rekla da su potrebne još dve kure da bi moj Bora potpuno ozdravio. Ali, mi te pare nemamo - uzdišići kaže Ranka.
A žive od 5.300 dinara penzije. Za 40 godina rada snimio je 23 male i 16 velikih ploča, a penzija mu nije ni 200 maraka.
-Najviše me boli što je penzionisan kao običan kafanski muzičar, a 16 godina imao je status estradnog umetnika. Samo želim da se Bora penzioniše kao pevač. Niko iz udruženja (estradnih umetnika) ne zove da pita kako je, a kamoli nešto drugo. Nema radio stanice na kojoj se Kvakine pesme ne puštaju, bez njih ne može da prođe ni jedno veče u kafani, a Bora od toga nema ništa. Moj Bora je šećeraš, svaki dan mu dajem insulin, imao je i infrakt, šlog, epi napad, obe noge lomio... Lekari koštaju, terapija... sve košta. Da mi je bar još sto maraka mesečno, nekako bi izgurali. Ovako ne mogu. Nisam mađioničar. Nema ko od mog Bore da nije popio i pojeo, a sad kad mu je najteže svi su ga zaboravil.
-Nije, nije, dobri su - ipak brani Kvaka kolege.
-Da me grešim dušu, Zorica Brunclik nam je godinama pomagala. Željko Samardžić je nedavno dao 500 naraka za Kvaku, pomogli su i Nedžad Salković, Halid Bešlić, Šemsa Suljaković - nabraja Ranka - ali, to nije dovoljno da bi Kvaka nastavio terapiju započetu u Sarajevu.
Nedavno je u Požarevcu u Hali sportova održan koncert za pomoć Kvaki. Došlo je 20 poznatih pevača: Željko Samardžić, Lepa Lukić, Snežana Đurišić, Jelena Broćić, Radiša Urošević, Ivan Gavrilović, ali "Taš" estrada i Pera Crnobrnja sa TV SAT nikakvu reklamu nisu napravili, tako da se prodalo jedva 200 ulaznica. Hvala pevačima koji su došli da pomognu, ali je organizacija zatajila i tako od svega toga ne bi ništa - seća se Ranka.
-Biće dobro. Biće dobro - osmehuje se Kvaka i, kao dobar domaćin, onom zdravom, levom rukom, sipa nam piće. Dok na našu molbu slušamo CD sa najvećim Kvakinim hitovima, kaže da mu dođe da ponovo zapeva. Opet, na neše insistiranje, obećava da će to i učiniti za koju godinu dok se sasvim oporavi.
TEKST I FOTO: SIMONIDA STANKOVIĆ